Слобода је …

Слобода је у покрету.

Слобода је у отвореном срцу.

Слобода је реч од 7 слова.

Слобода је звук новог доба.

Они који би још да робују,

остају да болују.

Слобода смо ти и ја,

отворена врата испред нас,

празна рука

и душа без јаука.

Божије не можеш оробити.

Можеш у илузију вјеровати

и остајеш њен роб у времену.

Сан

Била сам дете које сања
и сан је отишао.
Била сам голуб
и одлетеле.
Била сам трска,
ветар ју је однео.
Била сам опет дете,
украли су ми младост.
Била сам Ти
и отишла далеко.
Сад сам жена.
Жена која тихо шапућ,
кад свет спава и сања Сан.
Жена која сања Једно.
Једно је Љубав.
Хвала ти Љубави.

Тишина пријатељства

Кад ти живот пошаље реч,

Дај јој тишину.

Кад ти Љубав закуца,

Отвори јој капију

Кад ти срце уздрхти,

Подари му шапат.

Кад сретнеш ласту,

Пожели јој добар југ.

И тако у круг,

Остани човеку добар друг.

20

Фотографија: Милица Вракела

Океан Мудрости

Кап у Океану;

Ја у Теби,

Живот у Мени;

Слобода у Љубави;

Срце у Мудрости;

Рука у Руци;

Осмех на Длану.

Поново је Љубав,

у првом плану.

4

Фотографија: Милица Вракела

 

 

Место Присутности

Тишина поветарца осунчаног дана.

Пространство једног салаша.

Четири душе, случајно су се среле.

(Понављам, ја не верујем у случајност!)

 

Разговарали су без речи;

Слушали су тишину;

Гледали су празнину

И смејали су се …

 

…том и следећем дану.

Окусили су магију стварања.

Осетили су дах ветра.

Душе су се смејале у присутности.

7 dudova

X Чаробна генерација јога тренера 2019. кроз стих

Ови стихови инспирисани су Курсом за јога тренера и учитеља медитације у Сомбору 2019. где сам била један од учесника, уз мноштво дивних људи, који су инспирисали ове стихове својом присутношћу, свешћу и енергијом. 
Долазим – киша тихо лије.
У кампу су неки незнанци
и учитељ Фабијан који ниже сервисне информације.
Гле чуда великога, већ сутра незнанци
престадоше да буду странци,
увукоше ми се под кожу и ево док ноћу путујем,
у срцу могу да их чујем.
Ујутро устајем Сава се смије
док зубе мије,
ето и Дане
каже зацелила је старе ране.
Једна Ана само тихо дише,
дубоким погледом сваку празнину брише.
А Ивана житка а чврста, слободна погледа и даха,
у кухињи тражи додатног мерака.
Доцимерка Славка мало дође па оде,
али кад треба у центар убоде.
Оде нам један словенац
није баш разумео Горски венац.
Е сад има једна Тања,
али има и једна Мања.
Тања озбиљним погледом пронађе осмех и склад,
а Мања остаде онај врцкави маг.
Едо матадор стари
свакој жени уме да „ували“
комплимент.
Његов судружник Дино необичан али благ,
шали увек рад.
Па су ту једна Стела, Мила и Белма,
одоше мало прије
али су биле у изласку највеселије.
Да ли сам некога прескочила?
Једну Бобицу за трен,
али већ следећег трена цео свет је њен.
Зорка и Нена тихо продужише у један Вал,
кроз Сплит у Ријечни бал.
Ако је случајно неко осто без стиха
Марија ће се побринути у правом тренутку
и њега да прочита.
Учитељ Фабијан се чуди
па ови људи су луди,
прича Дарку и Бојани,
како су се само такви нашли…
А Дарко потезе уз гонг ниже,
док Бојана богиње кроз звезде у месец диже.
А доктор Булат тражи
„ма приђите ми још ближе,
да вам брже реченице нижем“.
И на крају стиже Мица „убица“.
Нисмо је отерали
већ смо је дотерали
да нам исправи поглед и покрет
до дна лобање.
Намасте драги људи.
Уместо да спавам ја ево о вама пишем
и тихо вас удишем.
И за крај једна Биља,
домаћин прави,
брижна и нежна,
у асанама снажна,
испратила сваког друга и с носталгијом поручила
увек ћу радо свугде да вас дочекам.
Kад сам се сјетила наше Маје
батерија на телефону стаје.
Зато ујутро стих стиже –
соко се високо диже.
А наша Гоца лафица –
мајсторски дише.
И једна Соња сјајног погледа неко време је ћутала
и онда нам отворила несагледиве ризнице свога срца.
Извињавам се заборавила у тренутку нашу Милицу
која кад отвори своју вилицу
у центар питањем гађа,
а погледом у душу те погађа.
Наша Сомборка и њен и наш Сомбор.
Ана додаје: 
„А Дама,
што остави трагове зуба на нама? 🙂
А Дино, подсетничар стари
подсети Марију, „ту још нек фали“.
Захвалих се подсетнику,
и додадох још по неку заслужену строфу.
Не знам како је Бранка остала без стиха.
Тихо и нечујно привукла ми се без да је „потпуно“ прочитам.
А Ениду сретох тек у задњи час,
кад је кроз савршен Поздрав Сунцу одржала свој чаробни јога сат.
Област са прилозима

Живот је Пјесма

09.09.2018.

Кад си слободан,

Корачаш тихо,

Мудро мислиш

И волиш да волиш.

 

Живот је пјесма. 

 

Мушко и женско дају Једно,

И тада постаје СвеЈедно

(ко је ко),

Јер сви смо Једно.

 

Живот је пјесма.

 

Зато ти пјесму шаљем,

Кроз њу тренутак ти дајем.

У тренутку,

И ја трајем

 

Живот је пјесма.

 

Проткана златним нитима,

Сребром обојена,

Морем окупана,

Љубављу опевана.

 

Живот је пјесма.

 

 

 

Пукотина

17.10.2017.

Кртина – крхтка је,

У душу те познаје.

Жели ти Љубав.

Жели ти Светлост.

 

Мрак да ти се спусти низ косу.

Рука њена те мије.
Обриши сузе,
Престаће киша да лије.
 
Не заборави невидљиву нит.
Не заборави семе.
Не заборави неизговорену реч.
Доћи ће ти кад треба.
 
„Збогом није крај,
Тврдином – поплочан је пут за рај.“

У тишини – Тражим те.

11.12.2017.

I

Тихо ми шапућеш. 

Не чујем те.

Одлази и враћаш се.

Кажеш ми „волим те“.

II

Кажем ти:“Ту сам“

„Зар ме не видиш?

Одговараш: „Сваку твоју

Пору увек видим.“

III

Верујем ти, јер ми стално

Казујеш и показујеш

Тренутке у вечности.

Мир у сутону ноћи.

IV

Поздрављам те путем

Неба и облака,

Реке и дрвета.

У предвечерје, чекам га.