Archive | фебруар 2017

Почетак и крај

11.11.2011.

Време је да кренем на пут без повратка…

Време је да кренем одакле се више не враћа.

Не морам више да тражим, јер све је ту…

Унутра и споља, тајна је откривена.

 

Смејем се, јер ми се смеје…

Не тражим разлог, разлог је ту.

Суштина је отркивена, приказана..

Срце је моје велико  као стена.

Advertisements

Бели облак

Јесен, 2011.

Светлост у мени чисти страх.

Он нестаје, топи се,

У бескрају плаветнила,

Постаје бели облак.

 

У свету сам и делујем,

Нећу да бежим,

Јер моје биће целовито је.

По потреби могу да режим.

Svetlost

 

Једном

20.09.2011.

Једном кад ме више (не) буде,
Остаће траг у песку,
Сећање.
Остаће твоја слика сећања.
Остаће непрекидна самоћа.
Остаће љубавни зов.
Остаће недореченост,
Која је скривена,
Унутрашњим тајним ходницима.

Немој да се скриваш, молим те!
Остани, дубина те зове.
Некад је тескобна,
Али носи тајну,
Која је танана.
Тако велика и малена.
Живи у једноставности унутрашњости,
Храни се миром и љубављу.
Сагорева жеље,
Буди потребе раста и јединства.

trag-na-pesku

Најлепша од најлепших – Истина

23.09.2012.

Име јој нећу каз’ти,

Ко је дира мора се добро пазити.

Светлост мами,

Од зла брани.

Снагу улива Анђеоским гласом,

Лице красно,

Времену и паклу одолело.

Речи су сувишне,

Око њено говори,

Више од безб(р)ојних  речи.

Ретка и нестварна,

Свим срцадима вољена.

Istina

Вечити дечак

05.02.2017. (10:00)

Јутрос сам се пробудила са сећањем на тебе.

Сетила сам се једног давног одласка на језеро. У то време, било је пусто тамо. Није било купача. Само ми ретки обожаваоци природе и њезиних чари, сретнемо се горе. Седесмо, гледасмо ту непрегледну лепоту, на месту на ком се осећам као да сам стигла на крај света. Признајем. Мислим да си ти волео то место мало више од мене.

И онда, десило се то моје прво необично искуство.

Да.  Било је необично, јер ни на који начин нисам очекивала да ћу у том тренутку имати прилику попити и осетити мирис тек скуване кафе, ту на крају света. Али ето, ти си имао у свом ранцу сву неопходну опрему. По које дрвце, гранчица и ватра се већ вијорила. Кад се мало стишала, кафа је пристављена и у следећем тренутку већ се пила.

А све о ужитку пијења те кафе, знамо ми који смо је пили горе. А ти си рекао: „… попили смо кафа и кафа, али нигдје са већим мераком као овдје …“

Имао си у свом ранцу сву потребну опрему за једноставан и леп живот и оно непрегледно корачање по непрегледно лепим пространствима. Својом фотографијом оставио си нам доказ тога. Оставио си нам јасну поруку, да за срећу потребна је једноставност и отворено срце, неколико ситница у ранцу и она доза слободности са којом си корачао.

И знам да ово говорим у име свих нас који смо поделили многе „кафене“ тренутке на том месту где је „крај света.

У име свих нас….

Фотографија: Бранимир Меселџија

veciti-decak

 

ПОБЕДНИК СИ?!.

Победник си када те лоша искуства не поразе, када не поремете твој закон правде; када останеш човек и не дозволиш да емоције проистекле из лошег искуства воде твој даљи живот, твоје будуће поступке. Победник си јер си научио на поразу, а остао уздигнуте главе, можда и поносно, да стојиш.

Победник си кад ти срце није дотакла ружна мисао твоја или од другога, јер знаш шта носиш у свом срцу и не дозволиш да то било ко или шта поремети. И ето, ако хоћеш, цео живот можеш да искројиш од победа, без пораза, јер и у поразу, ти си победник.

Да ли ће ти тада бити битан победник или оно што јеси?

100_3770