Архиве

Акростих Св. Јовану Крститељу

Свемогући Боже!

Велики Крститељу Свети Јоване!

Ево ти се народ моли,

Ти га чувај и благослови!

Избави нас од ових мука

 

Јованова Света рука.

О претечо Сина Христа,

Волим веру нашу блага је и чиста.

Анђели те најавише,

Ноћима те спомињаше.

 

Крстом светим Христа крсти,

Руке твоје крстише га прсти.

Светом водом уми лице бело,

Тело Христово окупа цело.

И крстом га светим обмазао,

Тебе Сина најавио,

Еванђеље написао,

Људске муке окајао,

када се кроз Светог Духа јавио.

Mesec

Advertisements

Срећа

14.04.2008.

Срећа је само трен,

Само вода што жубори,

Само песма која гори

Или дуга која се вијори.

Рекох да је срећа само трен,

Зато осмисли пуно тренутака среће,

Нека се у животу коло среће окреће.

zubor-izvora

Kако рећи срце?

17.04.2008.

Како да ти каже,

Како речим да искаже?

Срце језик не познаје,

Оно само чује откуцаје.

Зато је тешко све да ме схватиш.

Када би могао да разумеш сваки откуцај,

Све би ти било јасно.

Срце би ти рекло,

Оно што оно познаје,

Јер оно границе разума не распознаје.

bogorodicni-leptir

У потрази

16.09.2008.

 Има један цвет,

Не смем му дати име,

Јер може одати све моје тајне,

Дуго чуване.

У мом срцу закључане,

А само њему знане.

Лепо је имати тајне и снове,

Јер једном ће доћи време,

Да сан не буде више сан.

Отиће негде где је све могуће,

Где време и границе не постоје.

Где није забрањено сваког да волиш,

Где због љубави не гориш,

А ипак свим срцем се за љубав бориш.

jedan-cvet

Акростих Новом Саду

03.06.2008. 

Нови Сад

О какав предиван град!

Волим Фрушку Гору, твоје равно поље

И сваки твој део учини да се осећам боље.

 

Стојим и дивим се твојим чарима,

А не постоји ништа лепше од

Дунава, који ти даје статус најлепшег града.

 

Небо је твоје увек ведро,

А твоја њива вреднија је него сребро.

Једном давно, када је Бог ствара,

Лепоту је теби подарио.

Европски града!

Пуно ми је срце тебе.

Штранд твој тајну носи

И љубав новосађанима доноси.

 

Годинама све се лепши.

Рај на замљи

Ако постоји

Дат је и предвиђен за тебе.

100_3973

Шаљива песма за пушаче

Стихови инспирисани заљубљеношћу у једног малог пушача. 😉

Једна цигара,

У твојим плућима бара!

У бари је много муља,

Према томе права си „буља“.

 

Зезању никад краја,

Ал веруј ми није шала,

Свака цигара

Један део тебе разара.

 

Ако ти је живот мио ,

Да не би после сузе лио,

Кажи себи, „Е сад је доста!

Цигарета иза мене оста!“

Стиховани час

21.03.2007.

Инспирисано средњошколским данима и необичним професором који нам је предавао у стиховима… Стихови под наводницима су оригинал стихови које нам је професор на часу говорио.

На часу професора Грубише

ђак од његовог предавања уздише.

Како би заинтересовао ђаке

професор говори кроз стихове лаке.

Ђаци му задају муке,

професор им на то рече и диже у вис руке:

„Ко каже да када ми буде доста

 нећу морати скакати с’ моста?“

Професор од буке не зна шта ће,

па прети, мора ће избацити ђаке:

 „Мог’о би нечији ћаћа

 да пита, што му се син раније из школе враћа.“

Да на часу муке буду веће,

из оближњег кафића, глас музике долеће,

на то професор рече:

 „Музика трешти,

 као да нисмо у школи већ на некој фешти.“

Мада је у учионици све већа граја,

часу још нема краја,

па професор набраја:

 „Ацо, Цецо и остала децо!

Има ли још кандидата

 да изађе кроз ова врата?

 Тања, од маковог зрна да си мања!

 Само ти стој, говорити немој

 и ничег’ се не бој!“

Професор није знао да се снађе,

те је један по један ђак морао да изађе,

професор то овако коментарише:

“Овде нас је све више,

 па је зато и тише,

 али ипак ће неком црно да се пише.“

Пошто је на часу мало тише,

професор тражи дневник да пита и оцене пише:

 „Џули, дај ми тај дневник трули!“

Професор виде да ђаци знања немају,

а на часу дремају.

На крају часа он им рече:

 „Кад’ ћете ви једном закључити,

 да бисте требали почети учити!“