Архиве

Трептај ока

27.10.2016./ 12:20
Питао си ме?
Трепнула сам.
Ти си ми намигнуо.
Видела сам.
Окренула сам се и отишла.
Нисам ти рекла Збогом.
Јер, запамтила сам тај сјај у оку.
Рекао ми је,
Поново ћемо се срести.
Године су пролазиле. Нада је већ отишла, Вера је отшетала, Жеља се угасила. Деловало је да је сјај заборављен. Тражила сам нешто, заборављено.
Заборавила сам већ шта тражим, али сам лутала и тражила, даље и даље.
И онда, изненада, неки би рекли случајно (али ја не верујем у случај), срела сам те. Остарио си, а ја сам остала млада и лепа. На први поглед нисам те приметила.
Али једног дана, скинуо си распали оквир од наочара. Погледао си ме дубоко. И да, сетила сам се – СЈАЈ У ОКУ.
Ниси био млад тад, па ниси више ни леп био. Али да, имао си и даље онај вечни плам у оку, који се не гаси.
Тебе сам тражила и пронашла. Тело је било само илузија.
Advertisements

Вечити дечак

05.02.2017. (10:00)

Јутрос сам се пробудила са сећањем на тебе.

Сетила сам се једног давног одласка на језеро. У то време, било је пусто тамо. Није било купача. Само ми ретки обожаваоци природе и њезиних чари, сретнемо се горе. Седесмо, гледасмо ту непрегледну лепоту, на месту на ком се осећам као да сам стигла на крај света. Признајем. Мислим да си ти волео то место мало више од мене.

И онда, десило се то моје прво необично искуство.

Да.  Било је необично, јер ни на који начин нисам очекивала да ћу у том тренутку имати прилику попити и осетити мирис тек скуване кафе, ту на крају света. Али ето, ти си имао у свом ранцу сву неопходну опрему. По које дрвце, гранчица и ватра се већ вијорила. Кад се мало стишала, кафа је пристављена и у следећем тренутку већ се пила.

А све о ужитку пијења те кафе, знамо ми који смо је пили горе. А ти си рекао: „… попили смо кафа и кафа, али нигдје са већим мераком као овдје …“

Имао си у свом ранцу сву потребну опрему за једноставан и леп живот и оно непрегледно корачање по непрегледно лепим пространствима. Својом фотографијом оставио си нам доказ тога. Оставио си нам јасну поруку, да за срећу потребна је једноставност и отворено срце, неколико ситница у ранцу и она доза слободности са којом си корачао.

И знам да ово говорим у име свих нас који смо поделили многе „кафене“ тренутке на том месту где је „крај света.

У име свих нас….

Фотографија: Бранимир Меселџија

veciti-decak

 

ПОБЕДНИК СИ?!.

Победник си када те лоша искуства не поразе, када не поремете твој закон правде; када останеш човек и не дозволиш да емоције проистекле из лошег искуства воде твој даљи живот, твоје будуће поступке. Победник си јер си научио на поразу, а остао уздигнуте главе, можда и поносно, да стојиш.

Победник си кад ти срце није дотакла ружна мисао твоја или од другога, јер знаш шта носиш у свом срцу и не дозволиш да то било ко или шта поремети. И ето, ако хоћеш, цео живот можеш да искројиш од победа, без пораза, јер и у поразу, ти си победник.

Да ли ће ти тада бити битан победник или оно што јеси?

100_3770